Vaspitanje dece-Psihoinfo.com

vaspitanje dece

Poštovani,  

obraćamo Vam se zbog jednog (za mene velikog) problema.

Naime, roditelji smo sedmmogodišnjeg deteta koje je ove godine krenulo u školu. Pošto je pokazala da je vrlo komunikativna i, po proceni vaspitača, inteligentna i zrela za polazak u školu, mislili smo da će to da prođe glatko i bez broblema. Ali, nakon par dana uočili smo promene u ponašanju, u smislu povrmene odsutnosti u toku razgovora, igre, šetnje i svih ostalih aktivnosti. Ta odsutnost se ogleda u tome, što u jednom momentu zaćuti, spusti ili podigne pogled i prosto nas ne čuje tih nekoliko sekundi dok je ne dozovemo. Kada to prođe, ponekad se vrati na predhodnu temu ili aktivnost, a ponekad izgovori nešto što nema veze sa tim, odnosno otplovi u neki drugi, verovatno izmišljeni momenat. Oduvek je imala veoma razvijenu maštu, tako da je uvek imala unapred sve zamišljeno u svojoj glavi.

Napominjem Vam još i da je ona jedno veselo, fizički aktivno dete, veoma voli da crta i za to je nadarena, piše, čita, sabira od 5-6 godine, samonicijativno, naravno.

Suprug i ja smo veoma zabrinuti zbog tog njenog ponašanja, pa bismo Vam bili veoma zahvalni ako biste nam pomogli vašim savetom.

Srdačno Vas pozdravljamo i unapred zahvaljujemo.

Postovani,

Pre svega moram da istaknem da nisam specijalista decije psihologije, kao I to da, na osnovu kratkog opisa problema I bez mogucnosti da vidim “uzivo” ponasanje vaseg deteta, ne mogu sa sigurnoscu da garantujem da je ovo sto cu vam napisati tacno. Ipak, verujem da ce vam koristiti kao nekakva smernica za dalje postupke.

Najpre, savetovala bih vam da, za svaki slucaj, posetite lekara da bi se iskljucila mogucnost da se radi o tzv. “petit mal” epilepsiji. Cak I ako je to u pitanju, nemate razloga za brigu jer petit mal obicno spontano iscezava do pubertetskog uzrasta, a osim toga uspesno se sanira lekovima.

Druga mogucnost, a posebno zbog cinjenice da je pojava problema koji navodite koincidirala sa polaskom u skolu, je preopterecenost obavezama ili jednostavno prolazna teskoca adaptacije vase devojcice na novonastale skolske obaveze. Ovo posebno ukoliko problem povremene odsutnosti nije jedini vec se javljaju I neke druge promene- na primer problemi u vezi sa spavanjem, promene raspolozenja, promene u ponasanju I sl.

Treba razumeti da dete sa polaskom u skolu gubi potpunu slobodu u kojoj je do tada uzivalo. Rekla bih da posebno deca koja su mastovita, sa polaskom u skolu, moraju da menjaju svoju rutinu, jer se od njih zahteva da zauzmu sasvim suprotno stanoviste od dotadasnjeg- da se fokusiraju na informacije koje dolaze spolja (od uciteljice) I da prate “diktat” spolasnjeg a ne vise iskljucivo svog unutrasnjeg sveta. Otud bi se moglo desiti da vasa devojcica povremeno, spontano odluta u svoj ustaljeni svet maste jer je naprosto tako navikla u svom pretskolskom periodu. Dajte joj vremena da se navikne na nove zahteve. Deciji psiholoski problemi, uopsteno govoreci, su burniji i kratkotrajniji od problema odraslih. To je posledica cinjenice da je decija psiha u konstantnom procesu razvoja (= promena) i da se u toku “ustimavanja” tih unutrasnjih promena sa spoljasnjim zahtevima i promenama (u okruzenju deteta) desavaju prolazni problemi koji se najcesce razresavaju spontano, jer kao i mlado telo i mlada psiha poseduje, po svojoj prirodi, veliku vitalnost i mogucnost regeneracije.

Kako vi mozete da pomognete vasem detetu da se navikne na novu situaciju, tj. skolske obaveze?

Najpre, nemojte je u startu opterecivati nekim dodatnim vanskolskim aktivnostima. Ako budete uvodili neke nove obaveze radite to postepeno i jedno po jedno, i naravno uz pristanak deteta. Ukoliko dete pocne da negoduje, ili izbegava odlaske na te dodatne aktivnosti, razmislite o tome da ih ukinete. Ovi indirektni signali su decji nacin da se kaze “ne mogu” ili “tesko mi je”. Treba naime imati u vidu da deca nemaju tako razvijenu sposobnost samoposmatranja i izrazavanja kao odrasli i da ce vam tesko objasniti kako se osecaju.

Drugo sto ce joj svakako pomoci je da joj pomognete da stekne radne navike i da nauci da planira vreme. U dnevnom planu morate obavezno da “rezervisete” neko vreme za odmor I razonodu, kao I vreme za igru I mastu, jer to je deci neophodno za njihov mentalni razvoj.

Nakon sto iskljucite fizicke uzroke (posetom lekara) i ukoliko se problem koji navodite duze nastavi ili se intenzivira, savetovala bih vam da se posavetujete sa psihologom u skoli u koju ide vasa devojcica. Skolski psiholozi, u principu imaju vise iskustva u radu sa decjom problematikom, a takodje mogu da vas upute na dalje adrese ukoliko bude bilo potrebe.

Vasoj devojcici zelimo puno uspeha, a vas srdacno pozdravljamo

Psihoinfo tim

Molim vas pomoc, imam dva sina od 17 i 13 godina.Starije dete je u srednjoj skoli, voli skolu i zadovoljan je. Mladji sin je sedmi razred.U cetvrtom razredu smo se preselili iz manjeg mesta u Novi Sad i krenuo je u jednu osnovnu skolu u Novom Sadu. Stariji sin je tada bio osmi razred i ostao je da završi osmi u tom mestu gde je zapoceo skolovanje. Ucinilo mi se da mi je mladji sin prihvatio skolu, drustvo i nastavnike.Sve dok nisam shvatila da je poceo da se povlaci u sebe, nije hteo da se druzi sa drugovima iz skole, izbegavao ih je i kad god sam ga pitala zasto rekao bi da mu ne odgovaraju, da on zna sta radi, da ga ne teram da se druzi sa njima kad ne zeli, da mu nijedan drug ili drugarica ne odgovaraju.Nije zeleo sa njima da ide na trodnevnu ekskurziju, navodno zato sto se boji da ne izbije neka tuca jer medju njima ima i dece koja su sklona tucama.Na roditeljskim sastancima razredna mi je rekla da je primetila da je previse miran na casu i stidljiv, da misli da mnogo vise zna nego sto pokazuje.Sve vise izbegava nase odlaske kod prijatelja, stidi se i pocrveni kada ga nesto pitaju, vidim da se povlaci u sebe,ali ne dozvoljava da razgovaram sa njim na tu temu.Samo kaze pusti me, smaras me i na tome se zavrsi.Danas je dobio 1 na pismenom iz matematike i kaze da je znao zadatke,ali da se strasno uplasio, tresle su mu se ruke i da nije mogao niceg da se seti.Posle se setio, ali je sve izgresio.Ne znam kako da mu pomognem.Vidim da ima problem,ali ako mu pomenem psihologa bojim se da ce jos vise pasti u ocajanje.Da li mogu nekako sama da pomognem svome detetu,ili moram otici sa njim kod psihologa.Kako da taj odlazak kod psihologa ne bude za njega trauma, sada je u najosetqivijem periodu. Mama

Postovana Mama,

Preseljenje u drugo mesto je izazov prilagodjavanja, posebno za decu uzrasta vaseg sina. Tu je gubitak starog drustva i potreba da se prilagodi i bude prihvacen od novog drustva (a za adolescente to je najvaznija stvar u zivotu- da ih drustvo ceni i prihvata). Zatim tu je i teskoca zbog odsustva starijeg brata tokom nekog perioda, a koji je verovatno bio uzdanica ili uzor mladjem detetu. Dakle, za svako dete ta situacija bi bila donekle stresna i mogle bi se ocekivati neke prolazne teskoce.

Ipak, cini mi se da je sa vasim sinom situacija nesto ozbiljnij. Ozbiljnija u tom smislu da mu, po mom misljenju, treba necija pomoc da bi prevazisao te probleme koji ga tiste. Taj neko, za pocetak, mislim da mozete da budete i vi sami, naime cini mi se (nemoguce je biti siguran na osnovu podataka koje imam) da pomoc psihologa u tome verovatno nije neophodna.

Po opisu problema, mislim da se radi o neprihvatanju od strane drugova u skoli. Verovatno ga zadirkuju, a ne bih iskljucila ni nesto ozbiljnije- neku vrstu nasilja- psihickog ili fizickog.

Vase pitanje, koliko shvatam, je kako da mu „pridjete“ i kako da postignete da vam se „otvori“.

Evo ovako:

1. Izaberite momenat kada ste vas sin i vi dovoljno odmorni i relativno raspolozeni i kada imate dovoljno vremena za razgovor.

2. Pocnite tako sto cete reci kako se vi osecate u vezi sa njegovim ponasanjem..kako vas to brine i kako biste „odahnuli dusom“ kada bi vam pomogao da mu pomognete.

3. Ako vam kaze da nece da prica i da ga smarate, recite: a- da vam je jasno da ga nesto muci, b- da vi kao roditelj imate pravo i duznost da mu pomognete da resi svoje probleme i c- da necete odustati od te namere. Nakon toga zaista ne smete da odustanete.

4. Ako vidite da se dvoumi..zastane i cuti. Recite da vam se cini da je zrtva nasilja ili ucenjivanja i da to moze svakom da se desi bez njegove krivice, jer pojedinac je uvek slabiji od grupe i „kada se grupa okomi na tebe, tesko mozes sam, bez pomoci drugih da se odbranis“ „to je kao kada hijene izdvoje jednu zivotinju iz krda, pa je muce dok je ne ubiju“..i sl. (mozete i sami da se setite nekog poredjenja ako mislite da bi ga vise „dotaklo“)

5. Ako i dalje odbija, izbegava, hoce da ode- vrlo je bitno da naglasite da ako bude pristao na saradnju necete nista preduzeti sto on ne zeli. Da cete o svemu prodiskutovati i zajedno doneti odluku sta dalje da se radi. Mozete reci i ono iznad pod 4.

6. Takodje je jako bitno da naglasite da za svaki problem postoji resenje i da su samo oni problemi na kojima se ne radi i koji se izbegavaju neresivi.

7. Ako i dalje odbija saradnju recite da vam ne preostaje nista drugo nego da se obratite skolskom psihologu. Dajte mu neki rok da se predomisli. Posle toga, ako i dalje nece da razgovara, otidjite kod psihologa i posavetujte se sa njim/njom.

Ovo gore je bila strategija u slucaju definitivnog odbijanja razgovora.

Ako hoce da razgovara, sledece stvari su vrlo bitne:

1. Morate da ga ispostujete, sto znaci da se drzite dogovora i da nista ne preduzimate ako se on ne slozi (naravno ukoliko je za njegovu dobrobit vazno da se nesto preduzme, upotrebite sve argumente, ubedjivanje i „diplomatiju“..ako vam bude trebao dalji savet mozete opet da nam pisete). Ne smete da radite nista iza njegovih ledja jer ce izgubiti poverenje u vas.

2. Ako se zaista radi o nekoj vrsti nasilja, vazno je da naglasite ono sto sam napisala gore pod 4. Naime, vrlo je moguce da se on oseca kao da je slabic ako nije u stanju sam da se izbori sa svojim problemom. Potrebno je razuveriti ga, jer u protivnom ce odbijati svaku vrstu pomoci.

3. Ako se radi o nekom nasilju, potrebno je preduzeti dalje korake da se to resi. Sta konkretno, to zavisi od konkretne situacije. To je prilicno delikatan problem pa bih vam savetovala da se ipak posavetujete sa strucnjakom ako je nasilje u pitanju, a ako je nasilje ozbiljnije, svakako treba razgovarati sa nadleznima u skoli- najbolje sa skolskim psihologom.

Ako vam bude bilo potrebno mozete nam se obratiti za dalje savete ili coaching. Ukoliko mozemo da pomognemo preko interneta, rado cemo vam pomoci.

Zelimo vam uspeh i srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

.........................................................

Kao prvo pozdrav, a sada bi da pređem na konkretno tj problem. Naime majka sam dvoje djece dvije djevojčice i imam problem sa starijom djevojčicom kojoj je trnutno 8 godina. Samim polaskom u školu pojavio se je problem djete je počelo da krade i to isključivo novac prvo u školi od drugova reagovala sam tako što sam imala punu saradnju sa pedagogom škole učiteljicom djeteta i normalno potražila sam stručnu pomoć na dječijij psihijatriji. Terapija je trajala nekih četiri mjeseca gdje mi je kao roditelju saopšteno da je djete samo malo emocionalno nestabilno. Poslije toga moja djevojčica je bila stabilna nisu se dešavale krađe čak je i u učenju se znatno popravila. To mogu da zahvalim požrtvovanošću učiteljice koja ju je učila. Ali učiteljica je sticajem okolnosti otišla u penziju i sad je dišla nova uciteljica. Moja djevojčica je doživjela kolaps što se tiče ocijena u školi sve same jedinice i poneka dvojka. A što mi je najšokantnije počela je opet da krade na sreću novac iz kuće inajčešće kovanice čak se je usudila da i mojoj svekrvi takođe ukrade novac koja je bila u posjeti. Kada se prvi put pojavio problem napustila sam posao i posvetila se u potpunosti djetetu. Sad sam uspjela da se ponovo zaposlim tako da više nije pod punom kontrolom kao nekada. Nikakvi razgovori kazne čak ni osjećaj krivice ne osjeća za to što je napravila čak je sklona lažima što znači voli da slaže iako je i ja i suprug uvjek otkrijemo i damo joj do znanja da znamo da nam je slagala ona to opet i uporno čini. Imam osjećaj kao da je to jedna vrsta protesta zato što sam se ponovo zaposlila ili je nešto drugo u pitanju. Molim vas da mi pokušate bar pomoći nekim savjetom šta dalje činiti. Mladja djevojčica je odličan đak omiljena u društvu sa mnogo prijatelja starija nažalost nema prijatelja uvjek je u nekom konfliktu sa svojim vršnjacima želi da bude u centru paženje ali nažalost na negativan način. Mnogo je nemirna čak se usuđujem reći hiperaktivna i teško se skoncentriše na bilo to učenje ili nešto drugo naprimjer i neka igrica na kompijuteru nemože više do od nekih 15 do 20 minuta da zaokupi njenu pažnju. Uspjela sam naći profesionalnu osobu tj učiteljicu koja je bila voljna da joj daje instrukcije nebili koliko toliko nadoknadila propušteno tokom prvog polugodišta. Naime trenira gimnastiku već nekih godinu ipo i tu je moram priznati jedino discilinovana čak štaviše zainteresovana i nikad nije izostala sa treninga. Eto pokušala sam u što kraćim crtama da vam iznesem svoj problem pa vas samim tim molim za savjet šta dalje.

S poštovanjem Tina

Postovana Tina,

Da biste konacno resili problem koji muci vas ali i vasu kcerku potrebno je da zajednicki- to znaci i vi zajedno sa vasom kcerkom poradite na tom problemu. Po pravilu, kada dete ima neki psiholoski problem dobro je da i roditelji posecuju psihologa da bi naucili kako da se pravilno postave prema detetu i doprinu resavanju problema. Roditelj na taj nacin postaje relej zdravlja i oporavka svog deteta.

Zbog toga bih vam savetovala da odete kod porodicnog psihoterapeuta. Taj terapeut ce vas saslusati i proanalizirati problem, a onda ce raditi zajedno sa vama na tome da se vasoj kcerki trajno pomogne, sto znaci da se uklone i , mozda neki, skriveni uzroci njenog neprihvatljivog ponasanja.

Mislim da bi bilo najbolje da najpre odete kod skolskog psihologa u skoli vase kcerke i zamolite ga za preporuku ili uput za porodicnog psihoterapeuta.

Zelimo vam puno uspeha.

Sa nadom da cete naci resenje za svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Pitanje:
Zaposlena sam. Po prirodi sam drustvena ,komunikativna,iako sam jedinica/ Majka sam  23godisnje studentkinje,/takodje jedinica/,kojoj prilicno dobro ide bez prevelikog umaranja.Problem je u tome sto ona skoro uopste  ne izlazi,sem do fakulteta /ide redovno/i nazad do kuce. Odrasla je kao prezasticeno bolesljivo dete,posebno od strane  babe i dede sa kojima je odrasla. Prilikom  celog skolovanja vezala se i druzila samo sa jednom devojcicom sada devojkom, sa kojom je pohadjala zajedno isti razred celu osnovnu i srednju skolu. Njih dve su se vezale,i prilicno odskakale od druge dece u smislu povlacenja,i rezervisanosti,uhvacenosti,uvece nikada nisu izlazile,u grad,ponekad u setnju popodne,kao da nisu imale dovoljno hrabrosti. Drugarica se u medjuvremenu odselila i vise se i ne javlja mojoj cerci sem kad je ova pozove. Moja cerka prilicno razocarana pokusala je da sklopi neka nova prijateljstva, izjavila je da ne zeli ne zeli da se vezuje samo za jednu drugaricu,izasla je dva,tri puta sa jednom devojkom i odustala.Na sva moja insistiranja da ce joj proci najbolje god.sedeci u kuci,ona se ljuti, ponekad na moje insistiranje pozove koleginicu sa studija na kafu,ponedeljkom prica da se dogovorila da izadeje u petak uvece u grad, a kada dodje taj petak ili subota, ona nadje razlog da je nesto boli, ili nesto drugo i ne izadje.Ne shvatam sta se desava, i kako da joj pomognem,ako spomenem psihologa ona kaze da joj ne pada napamet.Inace ona odlicno izgleda,visoka,mrsava,lepa...Momci je zanimaju. PRIMECUJEM DA SE OKRECU ZA NJOM. Nikad nije imala momka,niti vezu.U kuci uvek ima svoj stav,prilicno je ozbiljna,cak ja nekad delujem detinjasto pored nje, ali mislim da ima vise kompleksa nego sto pokazuje. Kada je upisala voznju, sa 18 god. od koje je odustala kada je pala na prvom tipovanju, kada je vadila lekarsko,lekarka je rekla suprugu koji je bio sa njom da nije dovoljno zrela za svoje godine po nekim odgovorima koje je davla, i dala joj potvrdu na 6 meseci koja je istekla odavno.Cerka se na to razestila i odustala od vadjenja novog po cenu da zasada ne polaze voznju. Inace prilicno je ramazena, ja joj ispunjavam sve zelje,spavam sa njom u istoj sobi,ona je ljubomorna ako suprugu posvecujem paznju,on ludi na to , a ja nemam snage , da presecem to, pogotovu sto nas je pre 4-5 god,zatekla u intimnoj pozi. Ponekad pomislim da sam joj dobar rob, ali sa druge strane ona nikada nije pravila nikakve probleme, niti ispade kao druga deca,ali ja bih mozda pozelela i da jeste. Zbog njene posesivnosti prekinula sam druzenje sa mojom najboljom prijateljicom koju ona nije podnosila,jer je prijateljica pred njom izjavila da prestane da se izivljava nada mnom. Ja joj i dalje pokusavam da izigravam najbolju drugaricu,izlazeci sa njom po prodavnicama, na pice popodne, na ino-letovanja sva ona ide sa mnom i suprugom,i to se trudim da joj priustim,extra provod, da nebi sedela sa babom i dedom usamljena celo leto provodeci u sobi, a samo izadje u setnju samnom. Baba i deda imaju odnos sa njom kao sa malom devojcicom ili se svadjaju ako im se suprostavi. Sa njima ja imam prilicno los odnos posebno sa dominatnom  majkom koja se trudila da me nikad ne pokusa da razume vec samo da deli lekcije, i da me kontrolise, cak i dan danas, proveravajuci sta i kad radim.Oni vide u meni samo krivca za sve, i nezadovoljni su uvek samo sa mnom. Suprug se drzi po strani, i isto krivicu prebacuje na mene. Ja sam umorna od svega, od uloge da budem svima o.k., DA JA OBEZBEDJUJEM PORODICI  Samo me zanima , da li ce se moja cerka ikada aktivno ukljuciti u zivot, naci momka ,udati se.

Postovana Jelena,

Posto ste poslali pitanje sa neispravnom email adresom, na zalost, mogu da vam odgovorim samo tako sto cu vase pitanje I odgovor objaviti na nasem sajtu. Nadam se da cete ga procitati. Naravno, prilikom objavljivanja svi vasi licni podaci su izmenjeni.

Da li ce se vasa kcerka aktivno ukljuciti u zivot ili udati, ne moze niko da tvrdi. To najvise zavisi od toga da li ce ona promeniti svoje ponasanje I uopste svoj pristup zivotu.

Shvatam da vi zelite da ucinite sve da biste joj pomogli da zivi jedan zdrav, normalan I ispunjavajuci zivot, ali izgleda da ona odbija da “saradjuje”. Da li je u osnovi njenog povlacenja I pasivnosti razmazenost, ili nesto drugo (ja bih rekla da je nesto drugo) nije trenutno najvaznije. Najvaznije je da vidimo na koji nacin bi te njene “ograde” prema svetu mogle da se barem razlabave, da bi se vremenom I uklonile.

Mislim da ste dobro primetili da ste jednim delom I svojom popustljivoscu prema cerki doprineli njenoj “razmazenosti”. Naime, I meni se cini da nacin vase porodicne interakcije dosta doprinosi da se ona ne menja, vec da bira da ostane zasticena u porodicnom “skutu”. Naravno, time ne zelim da kazem da je glavni uzrok problema u vasem odnosu prema njoj, niti da ste vi nesto “krivi”. Prosto mislim da ste vi u ovoj situaciji jedan “prozor” prema resenju, odnosno da ste vi spremni da budete relej oporavka I zdravlja za vasu cerku.

Sta konkretno mozete da ucinite? Mozete da se obratite psihoterapeutu specijalisti za porodicne odnose (porodicnom ili sistemskom psihoterapeutu). Najbolje bi bilo da idete na savetovanje zajedno sa cerkom I muzem, ali ako oni odbiju, svakako mozete I sami da dobijete pomoc na taj nacin sto cete shvatiti vase porodicne interakcije I kako one doprinose problemu, a onda i nauciti kako da promenite svoje ponasanje I tako inicirate promenu ponasanja drugih clanova porodice (cerke, muza, dominantne majke).

Evo najpre adresa par drzavnih institucija kojima se mozete obratiti:

Savetovaliste za brak i porodicu, Ruska 4, Beograd, tel.011/265 0258

Savetovalište za brak i porodicu Palilula - od 8 do 15:30 časova ,2752-224

Savetovalište za brak i porodicu Zemun - od 8 do 15 časova , 2695-416

Saljem vam I link jednog porodicnog terapeuta koji radi u privatnoj praksi.

psihoterapija.biz/index.php

Rad te koleginice ne poznajem, pa ne mogu da garantujem kvalitet, ali sam sigurna da I sami mozete naci odgovarajuceg porodicnog terapeuta koji vam uliva poverenje I koji ima odgovarajucu obuku (sertifikat) za obavljanje te delatnosti.

Sa nadom da ce vam ovaj mejl pomoci da resite svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Dijete, Mrsavljenje, Visak kilograma