Pozdrav.

Obracam vam se, je me zanima misljenje strucnjaka.Imam 25 godina,i misljenja sam da samu sebe najbolje poznajem,pa sam se iz iz tog razloga u odredjenim periodima zivota, kada sam imala psiholoske krize, sama vadila iz njih...
Mislim da sam u depresiji vec nekih 2-3 godine, sa usponima i padovima.Gomila razloga, ali ja sve vreme mislim kako ti razlozi nisu dovoljni i kako pravim frku bez razloga.I dalje nisam u potpunosti ubedjena da je stvarno tako; deo mene mi jos uvek govori da izmisljam.Bojim se da pricam otvoreno sa ljudima, izbegavam bilo kakve licnije kontakte.Po prirodi sam stidljiva, a imam osecaj da je to postalo 10 puta intezivnije u poslednjih 2-3 godine.Imala sam velike ambicije u zivotu, mislim da ih i dalje imam,ali sam pocela da analiziram njihov smisao,jer me nijedna od njih vise ne ispunjava.Imam problema sa koncetracijom, jedan ispit polazem vec godinu dana.Uglavnom, nista me ne raduje,neodlucna sam,nista me ne zanima, ponekad sam uznemirena, bezvoljna,i neverovatno razdrazljiva.
Ne preduzimam nista da promenim svoju situaciju,vec pustam da samo od sebe prodje.Zatvorena sam i tesko mi je da pricam o problemima, a sa druge strane nisam sposobna da ih resim sama.
Gledam sta se desava ljudima oko mene, stradaju u nesrecama, oboljevaju od raka,stradaju im najmiliji, pa se osecam krivom sto sam ovako nezahvalna i pravim problem gde ga stvarno nema... Ovo je prvi put da sam se malo otvorila i zatrazila pomoc.
Sta mislite da mi je ciniti?
Hvala unapred na odgovoru

Postovana,

Opis problema koje imate, na osnovu onog sto ste napisali, odgovara klinickoj slici depresije. Depresija se u principu resava uspesno psihoterapijskim tretmanom, obicno u trajanju od nekoliko meseci. Dakle, vecina ranije depresivnih osoba se nakon tog tretmana oseca znatno bolje i funkcionise u zivotu znatno uspesnije.

Meni se, na osnovu vaseg mejla, medjutim cini da vi ovo sto sam napred rekla vec znate, ali ipak ne zelite da zatrazite pomoc strucnjaka. Problem, po vama, treba da bude maltene po zivot opasan, pa da vi zatrazite neciju pomoc. Ali zapitajmo se onda, da li to znaci da treba cekati da nam, na primer, svi zubi “istrule”i da dobijemo gangrenu desni da bismo imali dovoljno “jak” razlog da posetimo zubara? Ja mislim da ne. Cak naprotiv, mislim da osoba koja je odgovorna prema sebi, ali i prema osobama u sopstvenom okruzenju kojima je stalo do dobrobiti te osobe, ne bi bespotrebno patila i cekala da se problem iskomplikuje.

Kao razlog da ne zatrazite pomoc navodite i to da drugi ljudi pate vise od vas. Na osnovu cega sudite o jacini necije patnje? Meni se cini da vi smatrate da ako na primer dvema osobama izgori kuca u pozaru, obe osobe ce se osecati jednako lose. To medjutim nije tako. Patnja je vrlo subjektivna stvar i nivo patnje je takodje vrlo subjektivan i razlicit od osobe do osobe. Takodje i uzroci patnje su vrlo individualni. Dakle, ljudi pate u razlicitoj meri i u razlicitim situacijama. Prema tome, i vi kao i svako drugi imate “pravo”da se lose osecate i da to niko, pa ni vi, ne smatra sitnicom i preterivanjem.

Medjutim, bez obzira na gore navedeno, tj. cak i da je tacno da vase muke nisu dovoljno “ozbiljne” kao muke nekih drugih ljudi, i dalje ostaje otvoreno pitanje zasto vi ne biste radili i na svojim malim mukama? Da li bi to onda smanjilo patnje ljudi sa vecim mukama? Ja ne vidim da je to tako. Naprotiv, sto pre resite svoje (makar i naizgled male) probleme, to cete pre i vise imati emocionalnog kapaciteta da eventualno pomognete nekom drugom kome je pomoc potrebna, jer sto vise patimo vise smo opsednuti sobom i manje imamo vremena i energije za druge.

Nadam se da vam je iz svega gore navedenog jasno sta bi bilo dobro da ucinite i da cete potraziti pomoc strucnjaka, jer mislim da je i vama jasno da ne mozete sami potpuno da resite svoje probleme. Uostalom da mozete, vec biste to ucinili i ne bi vam se problem stalno vracao iznova. Naravno odluka je na vama. Vas zivot je u vasim rukama i vi odlucujete o kvalitetu sa kojim cete ga ziveti.

Moja preporuka je da se obratite psihoterapeutu (psihologu ili psihijatru) koji vam uliva poverenje i koji je sertifikovan za psihoterapijski rad. Kognitivno-bihejvioralna terapija se u istrazivanjima efekata pokazala kao uspesna u lecenju depresija, ali ne kazem da vam i terapeut neke druge orjentacije takodje ne bi pomogao.

Saljem vam link udruzenja kognitivno-bihejvioralnih terapeuta, pa se mozete, ako zelite, raspitati konkretno u vezi sa terapijom.

http://www.eabct.com/x-serbia-srabct.html

Takodje, s obzirom da ste adolescent, mozete se obratiti i Odeljenju za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju, KBC Dragisa Misovic, Beograd.

Zelimo vam puno uspeha i brzo poboljsanje

Srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

....................................

imam 18 godina i probleme sa socijalizacijom otkad znam za sebe. depresiju sam pokušavala riješiti na razne načine: alkoholom,lakšim drogama i samoozljeđivanjem. često uopće ne osjećam potrebu za smislenijim i produktivnijim životom. umjesto toga jednostavno uživam u svojoj boli. zanima me je li u pitanju tipična tinejdžerska depresija ili ipak nešto više? unaprijed hvala

Postovana,

Ne postoji normalna tinejdzerska depresija niti bilo kakva druga “normalna” patnja u bilo kojem uzrast pa i tinejdzerskom.

Kada nas boli zub odemo kod zubara. Kada nas boli dusa sasvim je normalno da se obratimo strucnjaku za dusu- psihologu.

Ako ne resavate problem koji imate (depresiju) moze se desiti da se stanje iskomplikuje i da na primer razvijete zavisnost od droga ili alkohola. Pa cak i ako ne bude komplikacija ne vidim zasto biste trpeli mucna osecanja. Otidjite kod psihologa ili jos bolje psihoterapeuta i pomozite sebi.

Znam da je depresivnim osobama tesko da se uopste pokrenu i urade bilo sta. Depresija “hrani” samu sebe. Naime kada smo depresivni nemamo volju da uradimo bilo sta, a kada ne radimo nista postajemo jos depresivniji. Tako se zatvara zacarani krug. Skupite snagu i zatrazite pomoc. Prvi korak je najtezi. Kada se jednom pokrenete bice vam lakse da nastavite da se krecete.

Sa nadom da ce vam ovaj mejl pomoci i da cete uspeli da nadjete resenje za svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim