Anksioznost-Psihoinfo.com

Anksioznost-socijalna fobija i crvenjenje

Evo ovako,ja sam pronasla ovaj vas sajt negde mislim na krsti.

Dobro sam procitala i resila da vam pisem. Neznam dali vi sve ovo citate i odgovarate,ali ja zivim u nadi da hocete. Imam problem jako veliki bar za mene a on se zove SOCIJALNA FOBIJA. Puno sam citala o tome i pokusavala da to prevazidjem sama ali nevredi.

Moj konkretni problem je komunikacija sa ljudima nebitno dali ja njih znam ili ne uvek je isto,svaka komunikacija me jako cini nesrecnom,a simptomi su: znojenje dlanova,zujanje u usima neka blaga drhtavica i ko zna sta sve jos...i sve to mogu da nekako da podnesem ali sto nemogu to je CRVENJENJE LICA kao zar e to me dovodi do ludila. I uvek ista prica bilo da sam sa prijateljima ili u kuci,na poslu,prodavnicu,banci,posti itd. to mi je uvek u glavi da cu da pocrvenim i da svi to vide...ja inace volim da se druzim sa ljudima ali eto izbegavam to koliko je moguce..Radim.udata sam imam decu i ja sam 68 god.  To traje vec duze vreme mozda nekih 5 god.  mozda je to bio oduvek moj problem ali nije bilo tako izrazen kao sad ili ma neznam.i prosto me strah da se obratim da imam problem. Mada sam jednom bila kod neuropsihijatra ona mi dala da pijem bromazepam od 3 mg i flunirin ili flunisan mislim da se tako zvao. Pa neko vreme mi je kao malo bilo bolje ali ne bas sasvim,ali neznam zasto sam prestala da odlazim kod nje..a sad me opet blam da sve krenem iz pocetka...ali volela bi da se resim ove bede. Da mogu da pogledam ljude u oci bez stida i straha,da se smejem itd.

Puno vam se zahvaljujem na ukazanom vremenu i MOLIM VAS ZA NEKI SAVET!

Pozdrav.

Postovana,

Po opisu problema koje imate i ja bih rekla da se radi o socijalnoj fobiji. Volela bih da mogu da vam pomognem savetom u jednom mejlu, ali na zalost socijalna fobija je ipak problem na kojem je potrebno raditi neko vreme. Naravno, to vreme se ne meri godinama i svakako se radi o problemu koji jeste resiv kada mu se pistupi na pravi nacin.

Kazete da ste jedno vreme odlazili kod neuropsihijatra i uzimali lekove. Ono sto ne znam je da li se terapija svodila iskljucivo na uzimanje tih lekova ili ste dobili i neki oblik psihoterapije (lecenja psiholoskim metodama, kao sto su: razgovori, analiziranje misli i osecanja, edukacija, domaci zadaci i slicno). Ukoliko se lecenje svelo samo na uzimanje lekova, onda je sasvim ocekivano da niste resili problem, jer se socijalna fobija leci iskljucivo ili barem pretezno psihoterapijom.

Najbolji psihoterapijski postupak kod socijalne fobije je kognitivno- bihejvioralni. Problem se obicno razresava sa oko 15 seansi (sastanaka) i to u toku 3 do 6 meseci. Psihoterapijski postupak je mesavina edukacije (objasnjava vam se sustina problema- kako nastaje, kako se ispoljava, kako funkcionise..), analize vase licne situacije (kako razmisljate ,sta osecate i sta radite u kriticnim situacijama) i domacih zadataka koje treba da radite u periodima izmedju seansi.

Sta konkretno mozete da preduzmete?:

Mozete da se raspitate da li postoji mogucnost da dobijete psihoterapijski tretman na teret zdravstvenog osiguranja, tj. u nekoj od drzavnih zdravstvenih ustanova u mestu gde zivite. Konkretno, nisam upucena kakvo je trenutno stanje zdravstva kod nas posto zivim u inostranstvu, ali svakako mozete da se raspitate.

Druga mogucnost je da se obratite udruzenju kognitivno-bihejvioralnih terapeuta Srbije i da se raspitate o mogucnosti tretmana. Saljem vam link:

eabct.com/x-serbia-srabct.html

Treca mogucnost je da dobijete tretman od nas, preko interneta, putem e-mail-a i chat-a. Na osnovu opisa problema, rekla bih da bismo sa nasim metodama rada mogli da vam pomognemo, ali bi ipak bilo neophodno da pre pocetka tretmana odgovorite na neke upitnike radi definitivne procene da li su nase metode primenjive na vas problem (sto bi takodje bilo besplatno kao i ovaj mejl). Radi orjentacije, molim vas procitajte stranice o koucingu na nasem sajtu www.psihoinfo.com

Ukoliko se odlucite za terapiju kod nas i ukoliko procenimo da mozemo da vam pomognemo, pre pocetka biste dobili plan tretmana.

Zelimo vam puno uspeha i srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Postovani-prvo zelim da pohvalim vas rad i nacin delovanja,jer smatram da ce mnogi ljudi upravo ovim putem doci do resenja svog problema-elem,moj problem je poceo da se javlja jos 2002.godine i vremenom je sve intezivniji,predpostavljam zato sto sam ga sveatan,inace star sam 40 godina,radim posao obezbedjenja,od vecih da ih nazovemo traumama u zivotu imao sam dva ucesca u ratu i vrlo tezak razvod braka,problem je taj da stalno crvenim kao kada se covek postidi,u pocetku je to bio slucaj u prisustvu odredjenih ljudi da bi se vremenom desavalo i kada sam sa sebi bliskim ljudima(sve govori da je rec o socijalnoj fobiji ali vi procenite,naravno),ali ni tu nije kraj lice mi crveni i kada sam sam sa sobom,takodje i u niz drugih situacija,a to su-pri svakom pa i malom uzbudjenju,pri konzumiranju alkohola,pri prevelikom umoru,izlozenosti suncu,itd... ali najgore od svega je to sto se to crvenjenje na kraju zavrsava napadom predpostavljam panike kada srce pocne da lupa velikom brzinom sa ucestalim prekidima,misici vrata se potpuno ukoce,donja usna se potpuno osusi,govor postane otezan,vrlo tesko se dise,i nikako nemogu da odrzim kontakt ocima,u glavi je tada samo jedna misao-da se pobegne sa tog mesta,situacuja koja ce me sigurno dovesti u takvo stanje je kada mi se neko obraca i ja moram da ga saslusam gledjuci ga u oci i uopste ako mi neko nesto govori duze vreme a od mene se ocekuje da to pratim-sve ovo mi otezava svakodnevni zivot do te mere da mi se skoro pa nezivi-ogranicava mi skoro svaki korak i stalno samo o tome razmisljam,eto toliko o tome,nadam se da sam uspeo koliko toliko da vam opisem taj za mene za sada neresiv problem,zanima me o cemu je tacno rec i naravno mogu li se toga resiti i ziveti normalno kao nekada,takodje ima li nacina da se problem resi bez odlaska kod lekara-unapred se zahvaljujem sa velikom nadom u vas.Pozdrav!

Dusan

Postovani Dusane,

Moram da vas razocaram. Mislim da cete ipak morati da posetite lekara ili psihologa (a mozda i oboje). Problem koji opisujete malo je komplikovaniji pa ne mogu sa sigurnoscu da vam kazem o cemu se radi. Tu ima simtoma socijalne fobije, panicnih napada, a mozda i elemenata PTSP (posttraumatskog stresnog poremecaja) i zaista bi valjalo da se tacno utvrdi o cemu se radi da bi onda mogao da se odredi i najbolji oblik psihoterapije.

U principu, najbolje rezultate u resavanju socijalne fobije i panicnih napada daje kognitivno bihejvioralna terapija, pa bih vam savetovala da nadjete kognitivno bihejvioralnog terapeuta ukoliko se utvrdi da se radi o jednom od ta dva stanja.

Ukoliko je koren problema u traumatskim iskustvima iz proslosti savetovala bih vam tretman koji se naziva Eye Movement Desensitization and Reprocessing ili EMDR i koji se vec praktikuje u Beogradu.

Takodje, trebali biste da posetite svog lekara ili dermatologa i iskljucite mogucnost da je crvenjenje posledica koznog oboljenja Rosacea

Sa nadom da ce vam je ovaj mejl pomoci da nadjete resenje za svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

...............................................

Ola, molim vas nemojte izbrisati moj mail zato sto je ovoliko dug! 
Moj problem je sto se crvenim kad ne treba! Ne znam kako se toga rijesiti! Skontala sam da je to pocelo prije tri godine kad sam primljena na radno mjesto PR asistentice. Moj sef, covjek od 60 godina me odmah primjetio i zakljucio da me obozava, doslovno, uvijek je pred svim mojim kolegama govorio kako mene najvise voli, da sam ja super itd. ja sam se pocela crvenit uvijek u njegovoj blizini, pa je doslo do toga da je on to vidio, naravno i svi ostali. Svi su me cudno gledali i ispitivali, zasto si crvena. A meni je bilo uzasno neugodno sto covjek tih godina se tako ponasa prema meni. A sefu je bilo to super, svaki put bi testiro hocu li se zacrveniti kad mi se on priblizi, meni je to bilo mucenje! Od tada je postajalo gore i gore, crvenila sam se i kad bi mi se drugi frajeri priblizavali, mislim nisu mi se oni niti svidjali, ali svejedno. Koliko sam ja zakljucila crvenim se u situacijama kad se razgovara o sexualnim temama, kad iznosim svoje misljenje i kad je suprotno necijem drugom, kad nemam pravo, kad me netko zafrkava pozitivno i negativno. Cak i kad mi netko daje kompliment. To mi stvarno komplicira zivot, osjecam se zarobljena u svome tijelu, zelim reci svoje misljenje i ne mogu jer znam ako pocnem govoriti da cu se zacrveniti,tocno vidim situacije i izbjegavam ih, propustam prilike zbog tog crvenila. Inace nisam sramezljiva osoba, jako sam drustvena. Volim pricati, ali otkad mi se to pocelo dogadjati, bojim se nekih ljudi, npr. ima jedan tip na poslu koji se uvijek zeza, gleda zenama sise i ako ga zamolis neku uslugu trazi poljubac i sl., uglavnom zezancija, nije to nista ozbiljno, ali meni stvara nelagodu i pocnem se crvenit u njegovom blizini kao da mi je stalo do njega, a ne bi ga ni stapom od metle. Krivo me ljudi shvacaju zbog tog crvenila, zelim da nestane!!!! Ne mogu vise ovako, postajem nervozna i zivcana! Osjecam da mi zivot prolazi u ovom crvenjenju!Inace sam jako bijele puti i cim malo porozim odmah se vidi, a ne tek kad pocrvenim. I ona pitanja, zasto si crvena? A ni ja ne znam razlog. Prije sam bila drugacija osoba, pregazili su me. Mozda se bojim ljudi, njihovih reakcija ili jednostavno nisam normalna? Inace sam ful sexy. U jednu ruku imam super misljenje o sebi a u drugu bas i nemam. POMOZITE MI MOLIM VAS, NEMAM SE KOME OBRATITI!!!

Vladica

Postovana Vladice,

Pre svega, treba da znate da je crvenjenje (u odredjenom stepenu) normalna adaptivna reakcija i da se desava (u odredjenom stepenu) vecini ljudi. Naravno, kod nekih je to izrazenije, i nekima to vise smeta nego drugima. Takodje taj fenomen je izrazeniji kod ljudi svetlije puti, kao i u adolescenciji (kod mladih).

Crvenjenje je posledica sirenja kapilara u kozi lica koje nastaje zbog reakcije simpatickog autonomnog nervnog sistema, a reakcija simpatikusa je opet izazvana emocijama- pre sveda osecanjem stida, zbunjenosti, izlozenosti. Po pravilu ova osecanja, a time i crvenjenje, izrazeniji su kod ljudi koji su skromni, savesni, emotivno osetljivi i skloni samoposmatranju. Naime, kada obracamo paznju vise na to kako se sami osecamo a manje na sadrzaj onog sto radimo ili o cemu govorimo, onda vrlo cesto moze da nam se desi da pocrvenimo. To posebno ako smo pri tome odgovorna, savesna osoba, kojoj tesko pada ako pomisli da je pogresila.

Sto se resavanja tog problema tice, najpre treba da znate da verovatno necete uspeti potpuno da se resite crvenjenja, ali svakako mozete da ga znatno smanjite kao i da postignete da vam to manje smeta i manje vas ometa u normalnom zivljenju.

Problem crvenjenja se moze resiti ako se “napadne”uzrok problema a to je nacin na koji razmisljamo i nacin na koji se ponasamo u odredjenim situacijama (izmedju ostalog ono sto sam napred navela- obracanje paznje vise na sopstvena osecanja i misli a manje na zadatak koji obavljamo). To se moze izmeniti nekim oblikom psiholoskog rada. Dobre rezultate u principu daje kognitivno- bihejvioralna terapija. Dakle, mozete se obratiti nekom kognitivno-bihejvioralnom terapeutu, ili mozete dobiti koucing od nas koji je takodje oblikovan po principima kognitivno-bihejvioralnog rada.

Kod vas je jos i otezavajuca okolnost sto su vam kolege na poslu “saljive”- videli su da ste stidljivi pa uzivaju da vas zacikavaju. Ono sto takodje mozete da naucite tokom kognitivno- bihejvioralne terapije je kako da se nosite sa okruzenjem i kako da, na konstruktivan nacin, kazete “ne”i odbranite svoje interese (tzv. trening asertivnosti).

Inace to nije neki tezak psiholoski problem i u principu se dosta brzo i lako resava. Zato, mislim da bi bilo steta da ne pokusate da ga resite. I sigurno ne treba da mislite da niste normalni. Kao sto sam rekla na pocetku, crvenjenje u izvesnom stepenu je normalna adaptivna reakcija.

Nadam se da smo vam barem malo pomogli i da cete pronaci dobro resenje za svoj problem

Srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Hvala na odgovoru, drago mi je ako si mogu pomoci.
Vas me je odgovor ohrabrio, vidim neko rijesenje. Zanima me ta terapija, da li ja o njoj mogu negdje procitati, sama sebi pomoci, bez strucne osobe?
Zahvaljujem na vasem strpljenju.
Pozdrav Vladica

Postovana Vladice,

Iako nije tezak I neresiv problem ipak to nije tako jednostavno da bi se resilo jednim mejlom ili citanjem knjiga. Naime svaka osoba je jedinstvena I terapijski postupak je zato dosta razlicit od osobe do osobe. Zbog toga ako biste samo citali knjige, bojim se da biste jedino saznali neka opsta mesta, ali ne biste mogli da razumete I resite svoj licni problem.Potrebno je da vam strucnjak pomogne da se “izanalizirate”, da vidite sta vi licno radite, mislite I osecate I kako to utice na vas licni problem I sta bi moglo da se modifikuje pa da se problem resi ili ublazi.

Puno pozdrava

Psihoinfo tim

Mrsavljenje, Dijete, Visak kilograma