Kriza identiteta-Psihoinfo.com

Kriza identiteta

Postovani,

Dobila sam informaciju o postojanju vaseg sajta na krstarici. Zelela bih ako je to moguce da dobijem par saveta od vas u vezi stanja u kome se trenutno nalazim. Naime, od pocetka ove godine do danas desilo mi se nekoliko krupnih stvari u zivotu. Prvo u septembru sam nakon problematicne trudnoce, koju sam odrzavala citava tri poslednja meseca, postala majka po drugi put I dobila kcerku (straije dete – sin - ima 5 godine). Tacno 2 meseca dana posle toga izgubila sam najbolju prijateljicu zauvek – umrla mi je sestra. Uz sve to sam negde u januaru saznala da me muz vara, sto sam I potvrdila krajem aprila. Imam jako odgovoran I komplikovan posao na koji sam morala da se vratim dva meseca nakon porodjaja.

Od svega toga, cini mi se da sam najteze podnela prevaru supruga jer na ostale stvari nisam mogla da uticem. Sa suprugom sam sredinom maja razgovarala o njegovoj preljubi I on mi je tek tada priznao da osoba sa kojom sam ga uhvatila u razmenjivanju neznosti SMS-ovima zapravo nije prva osoba sa kojom me je prevario – I da je to navodno cetvrta zena sa kojom je bio u nekoj emotivnoj vezi od kada smo u braku (7 godina). Naravno on se je zakleo u nasu decu, koju on inace obozava, da je sa prethodne tri dosao do poljubca a sa ovom poslednjom ni do bilo kakvog fizickog kontakta. Cinjenice ne govore u prilog njegovoj zakletvi. Ja sam ostala zaprepascena jer za sedam godina nisam primetila da se bilo sta slicno desava. Medjutim, izgleda da se je zaljubio u ovu poslednju pa nije mogao da sakrije svoje nezadovoljstvo sa  mnom I zelju da bude sa njom. Ona je 20 godina mladja od mene I 18 od njega.Upravo je zavrsila srednju skolu. Ima tu jos mnogo bitnih elemenata vezanih za ovu vezu ali ne bih da vas zamaram detaljima.

Ja sam nakon tog naseg otvorenog razgovora presla preko njegove prevare, odlucila da mu oprostim I nastavim sa nasim brakom. Razlozi su jednostavni, do trenutka razotkrivanja svega volela sam ga najvise na svetu I naravno drugi razlog su deca koja tek sto su ugledala svet – nisam zelela da ih lisim roditeljske ljubavi. Od tog 15. maja nas zajednicki zivot se menja na bolje I do pre mesec I po imali smo mozda najlepsi period u braku – kada je on posvecivao meni I deci izuzetno mnogo paznje I kada me je ubedjivao da me voli najvise na svetu I da bi sve ucinio za svoju porodicu.

A onda se desilo da je polako poceo da se povlaci I ja opet osecam onu hladnocu I nezainteresovanost za mene koju sam osetila u januaru I koja me je navela da otkrijem sta se zapravo desava. Neke sitnice govore u prilog cinjenici da je ponovo u kontaktu sa tom devojcicom.

Ja sam sada u stanju potpunog rastrojstva. Ne mogu da se posvetim deci, poslu, domu. Jedino sto mogu da radim je da tugujem za svojom sestrom I pokusavam da pronadjem jos neki dokaz o njegovoj daljoj prevari. Dakle citav moj zivot moze da se smesti samo u ovu recenicu. Polako I sama osecam da propadam I da postajem psihicki nestabilna. Osecam da cu se jako razboleti – psihicki ili fizicki odlucice moje telo. Ekstremno sam tuzna I ne mogu da opisem nivo tuge I boli koju osecam. Toliko je intenzivan osecaj da pocinjem da osecam I fizicke bolove.

Sta mi preporucujete? Kako da pristupim situaciji? Da se odvazim I razvedem se, mozda budem nesrecna neki deo zivota pa opet mozda postanem srecna ili da zazmurim I cekam da bol prodje I nadam se da necu biti vecito nesrecna u ovom braku? Mozda ga zaljubljenost u tinejdzerku prodje? Ni u sta nisam sigurna vise.

Molim vas za pomoc koju mozete mozda da mi pruzite svojim savetima.

Unapred zahvalna,

Ana

Postovana Ana,

Zaista ste u teskoj situaciji. Svaki od ta tri dogadjaja koje ste naveli veoma je stresan sam za sebe, a da ne govorimo koliki je nivo patnje kada se svi ti dogadjaji sruce na osobu istovremeno. Naravno ne vredi jadikovati vec treba nesto preduzeti, a vi ste vidim takav “akcioni tip”, sto je vrlo dobro.

Definitivno ne treba da zmurite i ne treba da cekate jer biste tako probleme samo stavili “pod tepih”, a vas bi i dalje mucile sumnje sto bi vam samo oduzimalo vreme i energiju. To da li se vas suprug zaustavio na poljupcu ili nije, ne vidim da ima mnogo znacaja. Bitno je emocionalno (ne)verstvo i u vezi sa tim svakako ne treba zmuriti. Da li da se razvedete? Na to pitanje mi je tesko da odgovorim. To ipak morate sami da odlucite. Medjutim iako odluka mora biti vasa, ipak drugi mogu da vam pomognu da donesete onu najbolju, kako za sebe tako i za svoju decu (pa i supruga..ipak..mada se cini da to “ne zasluzuje”). Ja vam savetujem da se prethodno dobro posavetujete sa strucnjacima i da promislite.

Naravno tesko je samo preko mejla proceniti sta je najbolje i ispravno vas posavetovati. Za to je potreban jedan ili nekoliko ozbiljnijih razgovora sa strucnjakom iz oblasti partnerskih i porodicnih odnosa. Mozete da procitate sledeci tekst radi orjentacije http://magazin.krstarica.com/l/ljubav-i-seks/bracno-savetovaliste-cemu-to-sluzi/

Kao instituciju kojoj mozete da se obratite navescu Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj br. 37, Beograd (odsek za porodicnu terapiju), medjutim oni nisu jedini koji se time bave i ukoliko vam neka druga institucija ili strucnjak uliva vise poverenja, svakako se mozete obratiti i njima.

Ukoliko vas suprug odbije da uzme ucesca u savetovanju, svakako bih vama samoj preporucila da odete kod strucnjaka psihoterapeuta (najbolje nekog sa iskustvom u psiholoskom kriznom intervenisanju) da bi vam pomogao da sa sto manje bola i sto je moguce konstruktivnije prebrodite teskoce u kojima se nalazite i “stanete na noge”.

Zelimo vam sve najbolje i srdacno vas pozdravljaomo

Psihoinfo tim

...............................................................

Postovani,

Upala sam u tesku depresiju,ne jedem,ne sapavam...Uzrok su nogomilani problemi u braku, koji nekome i nisu problemi. Nekad mislim da je jedini problem da se rastanem, ali to ne dolazi u obzir. Muz je predivam ima razumijevanja za moju depresiju, zeli mi pomoci, ali nezna kako. Imamo i dijete od 5 godina. Za njega se isplati boriti. Naime, nakon tri i po godine bez posla konacno sam nasla posao u struci, nisam nesto odusevljena,ali dobila sam posao. Sad kad me konaèno vise nebi trebalo nista muciti ja nemam snage za daljnji zivot.

Kako dalje...Ovo mi nije prva takva kriza, ali je prva uz braku. Iz dosadasnjih sam uvijek uspjela izaci kao pobjednik. Pijem helex i seroxat, ali ne pomaze. Bojim se da cu ostati bez posla i zavrsiti u bolnici, a to je zadnje sto bi mi trebalo. Kako si pomoci, da sacuvam brak i svu ljepotu u braku koja je bila prije moje depresije...

Postovana,

Dobijanje posla je, ma koliko da je zeljen i srecan dogadjaj, ipak jedan sok- iznenadna promena, i zahteva veliko prilagodjavanje nasih dnevnih rutina. Takodje je i izazov za naseprofesionalno samopostovanje, pa nije cudo da moze da bude okidac za neka neprijatna osecanja.

Iz vaseg mejla ne vidim da li ste se zbog tih intenzivnih losih osecanja obratili psihijatru ili psihologu. Ako niste, bilo bi dobro da sto pre odete.

Druga stvar koju ne znam je da li su vam lekovi prepisani od lekara ili ih sami uzimate po potrebi. Ako ih uzimate bez kontrole lekara moram da vas upozorim da oba leka nisu bas bezazlena. Naime Halex je benzodiazepamski preparat i duzom upotrebom izaziva ovisnost. Drugi lek Seroxat ima niz nusefekata. Morali biste da se posavetujete sa lekarom o terapiji.

Ne biste trebali da panicite oko svjih trenutnih losih osecanja. Sve se to moze sanirati, pa i leciti, uz veru u uspeh i jedan duzi psihoterapeutski rad. Vrlo je dobro da uz sebe imate muza koji vas podrzava.

Depresije se u principu uspesno resavaju kognitivno-bihejvioralnom psihoterapijom. Razgovarajte sa psihijatrom o tome koju bi vam psihoterapiju on/ona preporucio. Lekovima se stanje moze sanirati za neko vreme, ali se problem moze dugorocno resiti jedinom dobrom psihoterapijom.

Zelimo vam puno uspeha i srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

.....................................................

Postovani,

Obracam vam se, jer imam jedan neresiv problem. Imam 28 godina, po
zanimanju sam graficki dizajner i odnedavno zivim sa svojim momkom (30
god.) u njegovom stanu sa njegovom porodicom daleko od centra grada gde
sam nekad zivela. Razlog za to preseljenje je to sto sam zatrudnela i sada
sam u cetvrtom mesecu trudnoce. Iako je on ljubav mog zivota za koga sam
zelela da se udam, sve mi je ovo doslo nekako prebrzo. Depresivna sam,
stalno placem i zbog najmanje sitnice, a kad god se setim svog stana,
svoje mame i sestre, obuzme me neopisiva nostalgija i opet se rasplacem.
Sa prijateljima se jako retko vidjam, jer sad zivim daleko od njih. Osim
toga, ne mogu da podnesem svoje telo koje se sada menja, navikla sam da
budem lepa, zgodna i mrsava, a sada ne zelim vise da izadjem iz kuce, jer
sebi izgledam debela i odvratna i ne osecam se vise seksi. Rezultat svega
toga je da su odnosi izmedju mene i mog decka zahladneli, to jest bar sa
moje strane. Jos uvek ga volim ali ne mogu da se otrgnem utisku da sam
upropastila i svoj i njegov zivot i da je sve ovo jedna velika greska.
Volela bih da se stanje stvari popravi i da opet oboje budemo srecni kao
pre nego sto sam zatrudnela. Molim vas, recite mi sta da radim. Unapred
zahvalna,

Nevena, Novi Sad

Postovana Nevena,

Najpre, ni jedan problem nije neresiv. Neresivi su samo oni problemi za koje smo sami uvereni da su neresivi. Dakle, I vi cete naci resenje ako verujete da ga mozete naci I ako zatim pokusavate da ga resite. Ako jedan nacin ne funkcionise, razmislite sta drugo mozete da uradite I pokusajte. Pokusavajte dok ne nadjete resenje.

Sasvim je razumljivo da se trenutno osecate uznemireno I tuzno. Previse promena u vasem zivotu desilo se odjednom.

Ali da krenemo pojedinacno. Najpre sto se trudnoce tice. Sasvim je normalno sto ste uplaseni I sto se preispitujete u vezi sa dolaskom novog clana porodice. Postati roditelj je velika promena, ali u isto vreme I lepa I ispunjavajuca uloga. Istina je da cete imati nove zadatke, nove izazove, ali ti izazovi ce vas, ako se pravilno postavite, uciniti zrelijom I ispunjenijom osobom. Dakle, opet se vracam na ono sto sam napred rekla- ako imate aktivan I optimistican stav, sve se moze resiti u vasu korist I u korist vase porodice I deteta.

Dalje, brinu vas telesne promene. Licno poznajem vise zena koje imaju vise od jednog deteta, a izgledaju kao devojke. Normalno je da je vase telo sada vece, ali ce se ono vrlo brzo nakon porodjaja vratiti u predjasnje stanje ako vodite racuna o njemu tokom trudnoce I nakon porodjaja. Treba da vodite racuna o ishrani, da redovno koristite hidratantne kreme I radite tzv. Kegelove vezbe, kao I ostale vezbe predvidjene za trudnice tokom trudnoce I nakon porodjaja.

Sto se vaseg povlacenja I zatvaranja prema okruzenju tice, mislim da bi vam pomoglo da otvoreno razgovarate o tome sa svojim momkom. Skoro sam sigurna da on ne deli vase lose misljenje o vasem telu. Muskarci, u principu, drugacije gledaju na zensko telo nego zene I telesne promene tokom trudnoce im cesto deluju seksi jer potenciraju fertilnost. Sto se tice stava ljudi na ulici..pa sami se zapitajte- Da li su trudnice nekakvi Marsovci (= abnormalne pojave), pa da svi “bulje”u njih?, takodje- Pre vase trudnoce, kada biste videli trudnicu, da li ste mislili da je ona “debela I odvratna”?

Napokon, mislim da vam najvise steti vas sopstveni pasivni stav. On je razumljiv s obzirom na to da se trenutno osecate lose. Ljudi, kada su tuzni, po pravilu osecaju da nemaju “energiju”ni za sta. Na zalost, ta neaktivnost ni malo ne pomaze. Naprotiv, ona doprinosi da se osecamo jos gore I onda se zatvara zacarani krug- sve manje smo aktivni I sve se losije osecamo. Zato treba, makar I na silu, da se aktivirate. Zapitajte se sta ste voleli da radite pre trudnoce, I radite to opet- koliko god vam trudnoca dozvoljava. Takodje, budite redovno u kontaktu sa ljudima koje volite (majkom, sestrom, prijateljima). Nadam se da imate telefon I internet. Takodje, ne vidim zasto povremeno ne biste mogli vi njih I oni vas da posecuju.

Sa nadom da cete uspeti da nadjete resenje za svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

...........................................................

Bok , ja sam Ivan inace bezperspektivni student elektronike sad
slijedi treca godina imam osjec'aj da mi se sve vrti u krug,imam
problema sa socijalnom fobijom i neznam kako da se suoc(im sa svim tim
kad nigdje ne vidim užitak , starci za moje dobro žele da završim faks
ali ja u glavi i dalje kujem planove kako se riješiti elektronike,inece
uzor mi je Marlon Brando nekako u fantaziji se cesto identificiram s
njim svjesno ili nesvjesno,i neki dio mene ocajnicki želi da budem
glumac,inace dinamicna sam osoba i cini mi se da je to jedini spas,no
stavovi mene i staraca su miljama daleko tako da na kraju price uvijek
jedan ostaje nezadovoljan.Inace depresija mi manijakalno oduzima snagu
vec' dvije godine,svako jutro se probudim onako nemoc'no uvijek u istom
filmu i ocekujem novo prezivljavanje narednih sati do povratka u krevet
i tako opet i opet...Uglavnom između izazova i zastite odabirem zastitu
kuc'i sam hrabar vani sramežljiv...Cini mi se da i dalje šlepam u
krug,bio sam privatno u jednog psihijatra kad skupim novaca nadam se
da c'u i drugi put.Možete li mi u grubo dati moju neku skicu i bar
nacin da se soucim sa problemima te da se ispravim na prave
staze,usput psihijatar mi je rekao da tu vidi jedan strah od blizine(tesko bas to mogu definirat.Smatrate li da mi je potrebna psihoterapija ili savjetovanje.Nadam se da nisam bio naporan,hvala vam unaprijed!!

Postovani Ivane,

Rado bih vam pomogla, I rado bih vam rekla nesto konkretnije o vasem problemu I nacinu da ga resite, ali mi nedostaju informacije. Naime, na osnovu onog sto pisete, rekla bih da stvar nije bas najjednostavnija- ne u smislu da se radi o nekakvom teskom problemu, nego da s e tu radi o nekoliko problema kpoji su povezani ( jer spominjete socijalnu fobiju, a ja jos tu vidim I elemente depresije I mozda jos poneceg).

Kazete da vasi roditelji zele da zavrsite elektroniku, a vi biste glumu. Nemojte shvatiti da vas odvracam od glume, ali I sami sigurno znate da je zanimanje umetnik vrlo “okrutno”. Tu prezivljavaju samo oni naj, najtalentovaniji I najuporniji. Sa druge strane, I sasvim prirodno, vasi roditelji zele da vas vide srecnog I “zbrinutog”, pa vam zato savetuju da se posvetite necem sa cime se izvesnije dolazi do “hleba”. Ja, opet, mislim da ako zaista zarko zelite I ako ste zaista jako talentovani, vi mozete da se bavite I glumom pored studija ekonomije, a mozda I da studirate glumu paralelno ili nakon ekonomije. Uostalom, ako budete istrajni I uspesni u glumi, I vasi roditelji ce vas u tome na kraju podrzati.

S obzirom da ste se “zaglavili”u problemu I da imate osecaj da se vrtite u krug, mislim da bi vam svakako koristilo psiholosko savetovanje. Medjutim, ono ne moze da da rezultate ako ne idete na savetovanje redovno. Naime to povremeno vidjanje terapeuta (kada skupite novac) mislim da vam nece resiti problem. Ako nemate novca, mislim da bi bilo bolje da idete kod “drzavnog”psihoterapeuta. S obzirom da ste student I da je vas problem ( po mom sudu) vezan za krizu odrastanja, smatram da bi vam najbolje pomogao psihoterapeut specijalista za probleme mladih (adolescenata). Ako u vasem mestu ili Zagrebu postoji studentska poliklinika, tu biste po mom sudu mogli da dobijete najbolju pomoc.

Sa nadom da vam je ovaj mejl pomogao,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Dijete, Mrsavljenje, Visak kilograma