Poštovani!

Moja situacija ide ovako...

Studentica sam medicine,apsolvent,živim s roditeljima u kući,odnos relativno dobar.Od duševnih bolesti u obitelji nitko nije bolovao.Opisala bih sebe kao društvenu osobu,hipersenzibilnu,duboko religioznu,u vezi s dečkom 10 godina.Dečko i ja razdvojeni smo nekoliko godina jer on radi u inozemstvu(povremeno dolazi).Za to vrijeme ja samujem,očajna sam,strahujem.Inače sklona sam umišljanju,izmišljanju,glumatanju da privučem pozornost,no u mome životu dogodilo se i par stvarnih događaja,tipa da me taj isti dečko prevario,jedamputa istukao,mnogo puta izvrijeđao.Iz godine u godinu moje je samopouzdanje padalo,narušavalo se moje povjerenje u vezu s njime i u vjeru u zajedničku budućnost.Nikada ga nisam imala hrabrosti ostaviti.Po prirodi sam labilna,naivna,lakovjerna,puna strahova.Uvijek je našao dobar razlog da mene učini luđakinjom,no ja sam i dalje uredno prelazila preko svega,praštala u ime ljubavi i iz straha da ću pogriješiti ako ga ostavim i kajati se cijeli život.Zapravo tip sam osobe što god da odlučim,uvijek mislim da je krivo.Smatram da drugi moraju donositi odluke umjesto mene,jer ja sam nesposobna i sve uprskam uvijek.Nesamostalna sam,nespretna.I što se počelo događati.Počela sam u svakom muškom prijatelju,poznaniku ili kolegi tražiti svoju "ljubav" i ubijati tugu i samoću,ali sam i dalje svoga dečka voljela.Prevarila sam ga nekoliko puta,opravdavajući se kako i ja imam pravo na sreću i pažnju,no i dalje ga nisam ostavila.Nedavno upoznala sam muškarca sebi sličnoga,fizička me ljepota nije privukla,već unutarnja.Osjetila sam nešto što zaista nisam nikada.Tri mjeseca smo se viđali,tajno,nitko nije niti sumnjao.Za to vrijeme zaljubila sam se jako u njega;duhovno i tjelesno.Moj dečko me prestao privlačiti.Zapravo zavoljela sam ovog drugog muškarca i to bolesno i opsesivno.Taj drugi muškarac,znači ne moj dečko, ima paranoidnu šizofreniju,troši terapiju ljekovima.Nije problematičan,zapravo potpuno normalno djeluje i ponaša se:osječajan,miran,strpljiv,njezan,blag,ugodan.Našla sam se na prekretnici i zapravo izgubila u tome svemu.On je od mene tražio da ostavim svoga dečka i budem s njim.Odugovlačila sam sve to i on je odustao od toga "tajnog viđanja" i odlučio prekinuti.Od toga dana nastao je pakao u meni,u mojim osjećajima,u mojoj vezi,u mojim danima.Zapostavila sam sve,učenje,društveni život,dečka...i samo razmišljam o tome jesam li pogriješila što sam tako odlučila,tj.jesam li trebala ostaviti vezu od 10 godina i sve što sam gradila?Uz to sve javio se strah od sadašnjeg dečka, jer sigurna sam da to ne bi prihvatio tako lako(planira se oženiti za mene),također i strah od bolesti koju ima taj drugi tj.šizofreniju,bojala sam se riskirati svoj normalni život i biti s nekim tko je tako teško duševno bolestan.No što sam sada dobila?Osjećaj krivnje,paranoidne misli,napadi panike kad god vidim "tog drugog dečka",strah od toga da će moj dečko sve saznati,ružni snovi,savijest,napetost, tjeskobu.Zapravo što mene zanima o meni samoj i nikako da to dokučim je to,da li je moja sadašnja veza stvarno loša i trebam li ju prekinuti jer ne donosi mi mir i povjerenje,ili sam ja jednostavno takva osoba pokvarena,željna avanture i puna hirova i izmišljam, a zapravo je sve u redu??????Totalni mi je košmar u glavi,depresija,strah,umišljanja različita..i kad pomislim na obadvojicu poludim..kao da sam trenutno hladna prema obadvojici...a za par minuta mislim da ih obadvojicu volim.Znam da je to nemoguće,i baš zato vam pišem,jer osjećam da ovo nije normalno i zrelo ponašanje.Šta je meni?Imam 27 godina.Kako da si pomognem,kako da shvatim i prepoznam koja je odluka prava?Gdje leži problem?Kako da izvučem poruku?Kako da se smirim kad opsesivno razmišljam o te dvije opcije,stalno važem,zamišljam šta bi jedan rekao u nekoj situaciji,kako bi se onaj drugi poneo?Moram naglasiti da me moj sadašnji dečko i dalje ne privlači u seksualnom smislu,vec stalno mastam o onom drugom!

Puno hvala na odgovoru,savijetu,preporuci,smjernicama....

Postovana,

Pitate me gde lezi problem i kako da pomognete sebi. Najpre hocu da istaknem da je dobro sto jasno osecate da nesto nije u redu. To je dobar osecaj. Stvari zaista ne idu kako treba.

Sto se prvog decka tice, da li mislite da je u redu da vas neko vredja, udara ili pravi ludom? Da li iko zasluzuje takvog partnera? Ja mislim da ne, a uverena sam da i vi delite moje misljenje. Problem je u tome sto ste vi izgleda uvereni da vi licno ne zasluzujete bolje, jer kao da ste neka manje vredna, nesposobna osoba, koja treba da prihvati nekakve “mrvice”zivota i da bude zahvalna na tome. Ja se tu ne bih uopste slozila. Vi ste svakako jako vredna osoba i uverena sam da ste dovoljno inteligentni i na svaki drugi nacin sposobni da pravilno odlucujete. Pa vi ste apsolvent medicine! Zar neko neinteligentan moze da “dogura”dotle?!

Ja vidim problem u tome sto vi sami sa sobom niste “rascistili”, sto ste zbunjeni i nesamouvereni, sto slabo postujete sebe i nedovoljno brinete za samu sebe.

Glavna stvar u zivotu je da smo sami sebi prijatelj- da smo zdrava i zrela osoba. A ako nismo onda nam niko ne moze pomoci. Cesto ljudi misle da ce ih onaj “prava ili prava” “izleciti”. Na zalost, nije tako. Cak stavise, ako nismo sami sebi najbolji prijatelj onda se po pravilu “zaglavimo”u nekoj vezi koja nam vise steti nego koristi. Sa druge strane, ako smo stabilna, zrela i zdrava osoba onda prirodno i spontano ostvarujemo i veze sa drugima na zdrav, zreo i funkcionalan nacin.

Dakle sta je moja poruka i preporuka vama.

Najpre se posvetite sebi. Otidjite kod psihoterapeuta. Mislim da, ako ozbiljno i priljezno radite na sebi zajedno sa terapeutom, mnogo mozete da beneficirate od psihoterapije. A kada kroz terapiju postignete da budete srecni i zadovoljni sami sobom, onda cete spontano pronaci srodnu dusu koja ce vas uciniti jos srecnijom i zadovolnijom.

Da sam ja na vasem mestu ne bih nikada prihvatila da me neko ponizava ili maltretira na bilo koji nacin. Uz to, zapitajte se kako ce tek biti u braku, ako je vec sada pre braka tako kako je. Naravno, odluka je na vama, jer to je vas zivot i vi ste odrasla osoba.

Sto se drugog decka tice, zaista je tesko prognozirati. Radi se o teskom mentalnom poremecaju. Pitanje je da li ce on nekada u buducnosti imati dovoljno kapaciteta za supruznistvo i roditeljstvo. Naravno i ta odluka je na vama. Na meni je samo da vam pojasnim situaciju.

Nadam se da smo vam barem malo pomogli.

Sa nadom da cete uspeti da nadjete resenje za svoj problem,

srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Postovana doktorice i postovani psihoinfotimu

Prije svega hvala na vasem toplom ,iskrenom i objektivnom odgovoru.To je ono sto mi je trebalo.Pri ispunjavanju upitnika napisala sam da mi je vas odgovor uistinu pomogao tj.pokrenuo me i potaknuo na razmisljanje,a moram se i pohvaliti kako sam ucinila veliki korak i otisla psihijatru na razgovor,tu u svome gradu.Moram reci da ste vi bili prvi kojima sam zapravo rekla istinu i "olaksala svoju dusu" kako bi se reklo u narodu,pa mi je mnogo lakse bilo otici na taj razgovor s psihijatrom.Ohrabrili ste me i otisla sam.Doktorica mi je rekla isto sto i vi,osim onog dijela za shizofrene bolesnike,ona tvrdi da su oni sposobni jednako kao i svi.No to nije vazno.Tablete su me malo oraspolozile i nestala je ona tjeskoba i nemir,no i dalje sam dosta nestabilna,nesigurna,slabo ucim,nisam koncentrirana,vise onako pasivna rekla bih s promjenama raspolozenja.Strahovi se tu i tamo javljaju.Radim na sebi,trudim se......

Volila bih slusati vasu emisiju,neznam kada ju emitirate?

Lijepi pozdrav i veliko hvala na srdacnoj i nesebicnoj pomoci!

................................................................

Dobar dan,

pisem Vam po prvi put da vidim kako bi ovaj nacin mogao da mi pomogne. Za Vas sajt sam saznala na netu a zatim poslusala tri radio emisije koje mogu da se downloaduju. Ideja kocinga mi je nova zato sam i resila da Vam pisem i vidim da li konacno ovo moze da bude efikasno.

Imam 29.god, diplomirani ekonomista iz Nisa, trenutno na master studijama u Berlinu. Iza sebe imam smrt brata u 20.god . Uvek sam bila dobar djak/student i tada sam bezala u citaonicu. Otac je depresivac – napustio nas je kada sam bila dete, cujemo se telefonom, vidjamo kad dodje ali nema neke stvarne brige i osecaja da ce tata da me zastiti/pomogne itd. Moji ne zive zajedno, ja sam ostala da zivim s majkom za koju je glavna karakteristika velika ljubomora prema meni (nekad manje, nekad vise izrazena) a po prirodi je histericna i sklona pasivnom maltretiranju (izazivanje osecaja krivice itd.)

PROBLEM BR. 1 - od tada pocinje moj problem sa ishranom, svojim izgledom i dozvolom da se sebi/nekom drugom dopadnem. Od moje 17 god majka je da bude devojka/mladalacki se oblaci i nekako takmici samnom, stalno je besnela na mene zbog kontakata s ocem/ili makar malo boljih odnosa - ali nekako iz ugla da hoce to za sebe> da sam ja problem - da on treba samo nju da voli itd...). Problem sa ishranom: povecena tezina, stalno nezadovoljstvo time, nemogucnost da to kontrolisem i budem zadovoljna sobom i svojom lepotom. Kao da imam zabranu na to (cak i sama sebe sabotiram).

Zarad efikasnijeg rada moram da priznam, iako ne rado jer mi je neprijatno, kazem da nisam imala decka (ni odnose) - razlog je verovatno u svemu gore. 

PROBLEM BR. 2: - nedostatak samouverenosti i nedostatak asertivnost (zauzimanja za sebe),

- tugovanje, kontrola emocija i ponasanja: 1. bes i ljutnja (manje i okrenuta ka sebi - ne znam da je ispoljim i kad znam/vidim da neko hoce de me prevari itd - vec se uplasim reakcije, pravim se kao da nisam primetila, cak pokusavam da se priblizim toj osobi i nesvesno uvek uradi bas to sto ce nju da zadovolji (naravno ono sto je steta za mene) 2. oèaj, tuga, depresivnost, apatiènost, nezadovoljstvo, neraspoloženje, napetost: ovo kao posledica propadanja svojih planova, zelja, samodestrukcije - koju, s druge strane, i sama izazivam jer se u ovakvim osecanjima osecam sigurno - jer su mi poznata - kako to da promenim?

Uglavnom sam dosta usamljena, ali sam uspela da ostvarim i iskrena prijateljstva. Medjutim, na poslu sam nasla (i zblizila se) s osobama koje su tacno takve da mi omogucavaju da nastavim svoju selfdestrukciju (kao da sam preslikala nacine unistavanja mog samopouzdanja). Bas ove godine sam imala prilike da upoznam divne ljude koji su me jako zavoleli i podrzali, na kraju godine - ja sam ceo projekat upropastila, sve njih jako uvredila i odbacila i vratila se ekipi koji su mi skriveni neprijatelji i mi smo kao tim - opet sam sebi sve dobro zabranila i vratila se zlu, cak mu dosla na noge i dala mu sve od sebe....

Zelim sve ovo da promenim! Kakav je Vas utisak/analiza, sta predlazete, koje su cene rada putem emaila i uopste kako cela ova ideja funkcionise u praksi.

Srdacno,

Gordana

Postovana Gordana,

Na osnovu strukture I sadrzaja vaseg mejla rekla bih da ste prilicno inteligentna osoba sa dobrim uvidom u sebe. To je vrlo vazna I vrlo dobra osnova za svaki vid psihoterapije.

Rado bih vam pomogla I radila sa vama na vasem problemu, ali mislim da bi za resavanje problema koje navodite bila bolja I delotvornija psihoterapija licem u lice.

Ne znam koliko dugo ostajete u Berlinu I da li imate mogucnosti za psihoterapiju tamo. Ukoliko imate, preporucila bih vam schema-focused cognitive tehrapy (nadam se da cete moci da pronadjete odgovarajuci nemacki naziv). Mislim da se ta vrste psihoterapije jos uvek ne praktikuje u Srbiji, ali mozete da se raspitate u udruzenju kognitivnih terapeuta. Evo linka:

http://www.eabct.com/x-serbia-acbt.html

Takodje, s obzirom da problemi, po mom sudu, imaju koren, ali se I reflektuju, u interpersonalnim odnosima, mislim da bi vam takodje koristila sistemska ili porodicna psihoterapija. Saljem vam link jednog porodicnog terapeuta samo da biste stekli predstavu o njihovom radu.

http://www.psihoterapija.net/index.php

Ne mogu da garantujem za rad te koleginice jer ga ne poznajem, ali sam sigurna da mozete da pronadjete terapeuta koji bi vam odgovarao.

Mogu da vam preporucim dr Popovica, koji je takodje porodicni terapeut I specijalista za bolesti zavisnosti:

http://www.popopovic.com (stranica se može otvoriti samo u Internet Exploreru)

Naravno, uvek se mozete obratiti I drzavnim institucijama za mentalno zdravlje.

U izboru terapeuta najbolje je rukovoditi se sopstvenim utiskom I izabrati onog koji nam uliva poverenje I deluje efikasno I kompetentno.

Zelimo vam puno uspeha I srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim