Motivacija za ucenje-Psihoinfo.com

Cula sam sve najbolje o vama na jednom forumu,pa sam odlucila da vam se obratim za savet.Da bih objasnila situaciju moram prvo da napravim mali uvod.Ja sam apsolvent arhitekture, upisala sam fakultet 99 god,a ove god odslusala poslednju,petu, godinu.Dakle,to je 8 godina studiranja.Tokom gimnazije sam bila odlican ucenik,ambiciozna i postizala mnogo toga.Fakultet sam upisala jer zaista volim umetnost,sto se ispostavilo kao kontrarazlog, jer je vecina kolega i profesora drugacijih stavova.Posle zavrsetka, posao je jako tesko naci,a prakse na fakultetu prakticno nema, tako da imate dosta muka sa teskim ispitima a nimalo potrebnog znanja.Pored ovog razloga,nedostatku moje motivacije doprineli su i okolni problemi,razvod roditelja,samostalan zivot od 21ve godine i ukocili moje studije.Studije jesu jako teske i zahtevne, ja sam odlucila da ih zavrsim,jer sad nema smisla odustajati,a i kad je bilo nisam to ucinila iz straha od reakcije svog oca,sa kojim sam u losim odnosima i sopstvenog straha od neuspeha.Problem je,konkretno u tome sto jednostavno ne mogu da postignem samokontrolu i da se nateram da ucim na vreme,zapravo da pocnem da ucim na vreme i u tome istrajem.To traje vec dugo vremena. Zapravo,ne mogu da se setim ispita na koji sam izasla spremna kako treba.Svaki put pred ispit sledi plakanje i samokritika ali svaki put se desava isto. Kao da nemam snage ili koncentracije da uradim kako treba..Dobila sam pre dva meseca jednu solidnu poslovnu ponudu,pa sam razmisljala o njoj,s obzirom da je jako tesko naci posao,ali se plasim zbog ispita,a imam ih jos 9.Pogotovo sada kada se odredjuju rokovi zavrsetka studija studenata sa starih statuta.Da li biste bili ljubazni da me posavetuje jer se zaista osecam jako lose i ovaj problem me koci na svim drugim poljima?

Unapred sam Vam veoma zahvalna!

Pozdrav,

Mirjana

Postovana Mirjana,

Problem koji navodite, na zalost jako je cest posebno u Srbiji gde se do posla veoma tesko dolazi i gde su poslovne i zivotne okolnosti uopsteno veoma teske. Za ocekivati je da ljudima nedostaje motivacija da se predano bave teskim i dugotrajnim poslom kao sto je studiranje ako posle toga sledi neizvesna buducnost, tj. neizvesnost po pitanju koristi koja se moze ocekivati posle ulozenog napora i vremena. Ovo pisem da bih istakla da nema smisla samooptuzivati se ili ocekivati da je moguce resiti problem manjka motivacije iskljucivo samokontrolom. Kada bi ljudi bili masine koje mogu da se samoprogramiraju da obave bilo koji zadatak bez teskoca, moja struka ne bi uopste postojala, a cinjenice o broju ljudi koji imaju psiholoske teskoce razne vrste govore drugacije. Poenta koju hocu da istaknem je da nemate objektivnog razloga da se osecate krivim. Uzgred to vam nikako ne moze pomoci, vec samo odmoci da dodjete do cilja, a to je zavrsetak studija. Pravo pitanje je dakle sta je najbolje ciniti i kako dalje.

Kao prvo, tesko je naravno prognozirati necije poslovne perspektive, ali generalno smatram da je bolje zavrsiti visoko obrazovanje, a posebno ako ste vec pri kraju. Cak i ako ne radite u struci, i poslodavci i kolege ce imati daleko bolje misljenje o vama ako ste zavrsili studije nego ako ste stali na pola ili pri kraju.

Zatim po pitanju samooptuzivanja i burnog emocionalnog reagovanja na neuspeh. Savetovala bih vam da najpre postavite opste ciljeve i zadatke. Zatim zadatke podelite na “manje zalogaje” i fokusirajte se na postizanje tih “sitnih”ciljeva( Kada pred sobom imamo ogroman, tesko ostvariv cilj, cini nam se cesto da ga je nemoguce ostvariti i to nas demotiviose). Obavezno definisite vremenske rokove za sve ciljeve. Ukoliko ponekad ne uspete da obavite zadatak, nemojte se samooptuzivati. Fokusiranje na proslost samo oduzima vreme i elan. Gledajte dalje i odrzavajte pozitivno ocekivanje. U odrzavanju afirmativnog i aktivnog stava vam mnogo moze pomoci okruzenje. Ukoliko oko sebe imate ljude koji veruju da je akcijom moguce postici rezultate i koji uz to veruju u vase mogucnosti, bice vam mnogo lakse da zadrzite pozitivna ocekivanja a time i motivaciju.

Dalje, u nasem radu se stalno potvrdjuje da “nista ne uspeva kao uspeh”. Time hocu da kazem da kada vam bude “krenulo” (na studijama, poslu itd.) bice vam lakse, jer cete dobiti motivaciju da nastavite, a upravo motivacija je (po mojoj proceni) ono sto vam nedostaje.

Sa tim u vezi je i moj sledeci savet a to je da prihvatite posao koji vam se nudi…naravno ukoliko je u struci (to mi nije jasno na osnovu vaseg pitanja). Posao u struci dace vam preko potrebno prakticno iskustvo, a takodje i motivaciju da zavrsite studije jer mnogo je lakse uciti nesto ako to ima upotrebnu vrednost. Takodje na poslu po pravilu dolazimo u kontakte sa ljudima, a poznanstva nam mogu pomoci u daljem profesionalnom napredovanju.

Sto se tice straha od nedostatka vremena za ucenje, savetovala bih vam sledecu strategiju. Svakog dana odvojite 2 puta po 45 minuta za ucenje. Za to vreme iskljucite telefon i potpuno se izolujte. Skoncentrisite se samo na ucenje. Posle tog vremena nemojte uopste vise da razmisljate o studijama. Smatrajte da ste “odradili posao”za taj dan. Drugo, kada polozite ispit castite sebe necim sto volite i odajte sebi priznanje za postignuti uspeh. Vi ga svakako zasluzujete jer ste uprkos mnogobrojnim teskocama uspeli da uradite ono sto zelite i sto objektivno nije ni malo lako.

Sa dobrim planiranjem vremena moze se obaviti mnogo poslova a u isto vreme ocuvati i zadovoljstvo i zdravlje. U atacmentu vam saljem kratak teks o planiranju vremena (ako znate engleski)

Sto se tice rada kolega i njihovih profesionalnih stavova, ne vidim zasto bi to trebalo da bude vasa briga. Pozitivan stav prema sopstvenom poslu moze samo da doprinese kvalitetu vaseg rada i da vas ucini konkurentnijim na trzistu rada, posebno ako imamo u vidu sve veci trend privatizacije.

Nadam se da ce vam ovi saveti pomoci.

Zelimo vam puno uspeha i srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

Postovani,
Neizmerno sam vam zahvalna na savetima i obrazlozenju situacije koja
se,i ako smo je cesto svesni,mnogo bolje sagleda kada vam je neko
drugi predstavi onako kako treba,realno.Potpuno ste u pravu za nedostatak
motivacije koji imam,kao i za to da se vracam u proslost,sabiram lose
stvari sto je velika kocnica za sve buduce korake.Samokriticnost je sjajna
osobina ukoliko je potstrek za da se covek "popravi",a ne da zapadne u
jos veci ocaj i nedostatak samopouzdanja,tako da ste i to dobro primetili.
Zaista sam se osetila bolje kada sam procitala vase pismo,vidi se da ste
se uneli u situaciju,koliko je to moguce preko pisma i generalno,u odnosu
na to koliko mozete zakljuciti iz njih.Pocela sam da razmisljam o stvarima na drugi nacin,tako da se osecam sto bolje,pa sam pocela da ucim sa drugaricom,sto se ispostavilo kao mnogo lakse i efikasnije.
Nadam se da cu moci jos neki put moci da vam se obratim za savet.
Hvala vam jos jednom od srca,
Mirjan

Bravo Mirjana!

Koliko mogu da uocim imate dobru moc zakljucivanja, a takodje i vitalnost da se izborite sa problemima. Bio vam je potreban samo mali podsticaj da se pokrenete. Samo nastavite!

Bice mi jako drago kada mi javite da ste diplomirali.

Naravno dokle god budemo u mogucnosti da radim ovako kako sada radim mozete nam se obratiti za savet.

Puno pozdrava

.........................................

Dijete, Mrsavljenje, Visak kilograma