Postovani,

zelela bih da vas pitam da li mozda mozete da mi prporucite lekara (psihoanaliticara) u Beogradu kod koga bih mogla da idem na savetovanja. Vec duze vreme se odlucujem da krenem sa psihoterapijom ali nikako zapravo i da krenem (a vreme odmice i nista se ne radi po tom pitanju). Samo jedan od razloga je i taj da nije bas tako lako naci "pravog lekara", hocu reci profesionalca, zaista predanog svom poslu (kao sto mogu primetiti da vi recimo jeste). Citam u poslednje vreme o transakcionoj analizi (Tomasa Harisa, Berna..) i predpostavljam da bi u mom slucaju najbolji pristup bio upravo taj model pristupa.

Unapred hvala,

Milica

Postovana Milice,

Postoji veci broj raspolozivih oblika psihoterapije i cinjenica je da nije svaka psihoterapija preporucljiva za svaki problem. To se odnosi i na psihoanalizu i na transakcionu analizu. Dakle, ni ove dve vrste psihoterapije nisu pogodne za resavanje svakog problema.

Da bih vam konkretno preporucila oblik psiholoske pomoci bilo bi neophodno da mi kazete konkretnije kakav problem imate, kako se ispoljava, koliko dugo traje, koliko ste vi stari.

Pozdrav

Psihoinfo tim

Postovani,

Pa ukratko, koliko je to moguce - problem je cini mi se u odnosima. Imam 33 godine (uskoro). Otac mi je 2000-te umro. Ja sam ostala sa majkom. Sa njom tesko izlazim na kraj i jako me gusi, cini se ciav zivot, ali od kada je u penziji (13 godina) pogotovo. Najveci poblem u odnosima imam ustvari sa njom i to najvise utice na mene. Emotivna manipulacija igra tu veliku ulogu. Kada dodje do svadje, svaka diskusija se prekida i iznova uvek nista se ne resava. Ja iako spremna za svako razresavanje konflikta, uvek planem i pocnem da placem i ne mogu da se izborim sa njom. Ne umem da brojim do 10 i dozovem se pameti i na priseban nacin odreagujem, jer to mi je tesko, tesko mi je sa emocijama koje ipak uvek prve nastupe (tako nekako).

Problem je jos jedan. Ja sam dosta konzumiralka alkohol (jos od osnovne skole, pa kroz srednju, na fakultetu da bi pre godinu dana shvatila da to postaje moj veliki problem). Pre godinu dana sam pocela sa apstinencijom ali to naravno ne resava roblem zavisnosti (sama apstinencija). Znaci kao posledica jedne vrste zivot kakav je mani bio na raspolaganju ja sam pocela da pijem, ali sam problem je verovatno negde u porodici. I otac mi je pio. Nije bio nasilan, ali svakako je uticalo na mene njegovo pijenje i napijanje.

Zavrsila sam fax pre pola godine, sada je dilema da li upisati poistdiplomske jer je tesko naci posao u mojoj struci. A majka me recimo uporno nagovara da upisem (cini mi se kako bi i dalje zavisilka od nje). Kao da i dalje zeli da zavisim od nje. Naravno na meni je da konacno odlucim ali "saveti" dolaze i sa drugih strana kako bi trebalo da upisem (sestre od tetke, brat, decko) a niko ne shvata da ja zelim da pocnem da radim i zaradjujem i postanem samostalno bice (u tom finansijskom smilsu).

Alkohol ne pijem vec skoro godinu dana, mada je bilo 2-3 "prekrsaja" jer ocigledno je da on uvek vreba i stalno treba da sam na oprezu ali,...eto. On mi je nakako ovek bio najjednostavnije bekstvo iz realnosti. Shvatam, naravno da to nije nikakvo resenje i uporno se klonim tih bezanja u alkohol.

Moj krug prijatelja pije, vecina njih. Jedan od saveta koji sam dobila je da se klonim tog drustva kako bi se i izvukla iz alko. To nije tako jednostavno. Druzenje je malo redukovano i vise vremena provodim sa deckom i tek sa idnevnim zlascima "na kafu" sa drugarima.

A ono sta se u meni samoj desava - to su ceste proimene raspolozenja, katkad blaga depresija, pa zatim euforija...Nestrpljiva sam, netolerantna cesto, nervozna. Tesko  mi je sa samom sobom, a cini mi se da ne mogu nisakim da porazgovaram o svojim problemima. Jedinio sto znam je da zelim da se promenim.

Pa, da vas ne davim mnogo, to bi bilo to, ne bas ukratko, ali ako me razumete, ne mogu sve reci u dve recenice.

Hvala puno na uzvracenom mailu.

Srdacan pozdrav,

Milica

Postovana Milice,

Smatram da je za problem koji vas muci najbolje resenje porodicna terapija. Mada se na osnovu imena moze pretpostaviti da se tu radi o resavanju problema porodice, nije iskljucivo tako. Naime to je postupak koji se fokusira na modifikaciju relacija i mada se obicno radi sa vise ljudi koji su u interakciji (parovi, porodice, kolektivi i sl. ) moze da se primeni i u radu sa pojedincem. Ovo kazem jer smatram da cak i ako vasa majka ne zeli da ide sa vama na savetovanje kod porodicnog terapeuta, to mozete da ucinite sami.

Ne mogu nikoga poimence da vam preporucim sa potpunom sigurnoscu. Uostalom izbor terapeuta treba da izvrsi osoba sama, na osnovu svog licnog uverenja da je ta osoba “prava” za nju. Vrlo je vazno za uspeh terapije da vam sam terapeut uliva poverenje. Mogu medjutim da spomenem par eventualnih adresa.

Najpre drzavne koje se bave lecenjem bolesti zavisnosti:

1)Institut za mentalno zdravlje, Palmotićeva 37, tel. 011/3307-516
2)Centar za adolescente, Paunova 2, tel. 011/2666-166 i 011/2664-555

Psihoterapeuti koji rade u privatnoj praksi:

1)Prim. dr Dragomir Popovic
spec.neuropsihijatar, alkoholog-narkolog
Psihijatrijska ordinacija "Popovic"
Alekse Nenadovica broj 16.
011 2434 207
http://www.popopovic.com (stranica se može otvoriti samo u Internet Exploreru)

2) Psiholoski krugovi

http://www.psiholoskikrugovi.com/index-srp.html

3) http://www.psihoterapija.net/index.php

Sa nadom da cete naci zadovoljavajuce resenje srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

...................................

Poštovani,

Očajna sam i jedva mogu prihvatiti da se to događa mojoj djevojčici, ali nažalost i ona je dio te statistike.

Smiješno je pričati koliko to boli i koliko se roditelj osjeća bespomoćno jer ne može doprijeti do svog djeteta koje je do jučer bilo normalno, stabilno, bezbrižno i otvoreno za svaki razgovor. Ali da ne pričam iste priče kao i većina roditelja, molim Vas, molim savjet što učiniti, kako se ponašati, kuda ići, od kuda krenuti? Ne mogu podnijeti njenu patnju i mrzim se što toliko naglašavam da je meni teško kad znam da je njoj puno teže.

S poštovanjem, majka divne djevojčice koja tone u vir beznađa...

Unaprijed zahvaljujem!

Postovana ,

Ako dobro razumem na osnovu naslova vaseg mejla, vase dete boluje od anoreksije ili od bulimije. Da li je to dijagnoza koju je dao strucnjak (psiholog ili psihijatar) ili vi to sami pretpostavljate? Ja ne mogu da je potvrdim ili opovrgnem jer mi niste detaljnije opisali konkretne probleme.

Ipak, na osnovu onog sto ste napisali, mogu da razumem da se osecate nemocno i uplaseno. Tipicno je za devojcice koje boluju od anoreksije da se zatvaraju jer se bore svim silama protiv pokusaja okoline da im pomogne da se izlece, posto one sebe ne vide kao bolesne. Tipicno one odaju sebi priznanje na “snazi volje” da se suprotstave “neprijatelju”-kalorijama. Ipak, jos jednom moram da istaknem da ne znam (na osnovu vaseg mejla) da li vasa devojcica zaista ima anoreksiju.

Ono sto svakako treba da ucinite je da posetite strucnjaka (psihijatra ili psihologa) specijalistu za probleme poremecaja ishrane (u sta spadaju anoreksija i bulimija), pa bi bilo dobro da se raspitate u vama najblizem vecem mestu za takvu ustanovu i za takvog specijalistu. Verujem da ce vam taj strucnjak objasniti i kako da se sami postavite prema svom detetu.

Osim toga, na Zapadu postoje i udruzenja roditelja dece koja boluju od poremecaja ishrane. Ne znam da li ona postoje i kod vas. Pokusajte da potrazite savete i od njih. Takodje, da sam na vasem mestu potrazila bih takva udruzenja i u svetu- na internetu, na forumima i sl. i pokusala na taj nacin, iz prve ruke da dobijem korisne savete za konkretne probleme.

U svakom slucaju, najvaznije je da se obratite strucnjaku sto pre i da ne pokusavate da resite problem sami. Anoreksija moze biti vrlo opasna, ali ako se na vreme intervenise svakako je izleciva.

Zelimo vam sve najbolje i srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim

........................................

Meni draga osoba pije vec decenijama. Dipsomanija je u pitanju. Molim vas da me uputite na literaturu, date savet kome da se obratimo, ko se dipsomanijom bavi u Beogradu, Novom Sadu... Da li je izlecenje moguce. Prvi puta je sada priznao da ima taj problem i da zeli da se leci.

Unapred hvala

Postovana/postovani,

Dipsomanija je psiholoski poremecaj u kojem osoba povremeno, kompulzivno (=prisilno, bez svoje volje) konzumira velike kolicine alkoholnih pica. U medjuvremenu, izmedju tih povremenih epizoda ekstremnog napijanja, osoba ne konzumira alkohol (cak moze da oseca i odbojnost prema alkoholu).

Vrlo je bitno da se obratite strucnjaku. Preporucila bih da to bude psihijatar pre nego psiholog i da pri tome ima iskustva ili da je specijalizovan za rad sa bolestima zavisnosti. Obrtite se psihijatru sto pre (naravno, nema potrebe da panicite), jer to ekscesivno napijanje moze biti opasno posto se moze zavrsiti teskim napijanjem i potrebom za hitnom medicinskom intervencijom.

Za Novi Sad, na zalost ne znam, ali u Beogradu postoji nekoliko adresa na koje se mozete obratiti.

Navescu najpre drzavne institucije:

1. Zavod za bolesti zavisnosti, Teodora Drajzera 44, Beograd. Pogledajte i njihov sajt http://www.drajzerova.org.yu/PREVENCIJA/prevencija.htm

2. Institut za mentalno zdravlje, Palmotićeva 37, tel. 011/3307-516

U privatnoj praksi mogu da preporucim samo dr Popovica. To medjutim ne znaci da i neki drugi strucnjak ne bi bio dobar, ali sam za dr Popovica cula da vrlo uspesno leci bolesti zavisnosti.

Prim. dr Dragomir Popovic
spec.neuropsihijatar, alkoholog-narkolog
Psihijatrijska ordinacija "Popovic"
Alekse Nenadovica broj 16.
011 2434 207
http://www.popopovic.com (stranica se može otvoriti samo u Internet Exploreru)

Vama dragoj osobi zelimo puno uspeha u lecenju a vas srdacno pozdravljamo

Psihoinfo tim

........................................................

Imam problem sa uspostavljanjem kontakta sa devojkama.Kockam se ja mislim da je zbog toga.Zamolio bi vas da mi pomognete.Hvala

Postovani,

Bez obzira da li su povezani ili ne, smatram da su oba problema za resavanje- odnosno da ne biste trebali da sedite “skrstenih ruku” i cekate da se problemi iskomplikuju. To se posebno odnosi na kockanje.

I jedan i drugi problem ,u principu, su resivi, ali ne mogu nista odredjenije da vam kazem jer ste pitanje postavili jako uopsteno. Iz vaseg mejla ne mogu nista konkretno da zakljucim o uzrocima problema i o nacinu kako se moze resiti jer nemam nikakve konkretne informacije kao: Kada su se problemi javili? Da li su koincidirali sa nekim dogadjajem, okolnostima, promenom, problemima? Kako se osecate obicno- da li ste depresivni, napeti, ljuti..itd., I zbog cega? Cime se bavite u zivotu? Kakvi su vam odnosi sa okruzenjem? Da li imate jos neke probleme osim navedenih? Koliko ste stari? Kako se ispoljavaju problemi u kontaktima sa devojkama? Da li ste vec pokusali da resite problem i kako?..i sve drugo za sta smatrate da moze biti u nekoj vezi sa problemom koji vas muci..

Svaka osoba je jedinstvena, razlicita od drugih. Zato jedan isti problem kod dve osobe moze biti uzrokovan razlicitim stvarima, a onda je i postupak resavanja drugaciji.

Ako zelite mozete poslati malo detaljniji opis problema, pa cemo pokusati da vam pomognemo. Od nas takodje mozete dobiti i koucing u resavanju oba problema.

Srdacni pozdravi

Psihoinfo tim

..........................................................

Postovani,

imam 30 godina, nisam udata, nemam dece, zaposlena sam. rano sam ostala bez roditelja, tatu sam izgubila sa 10g. a mamu sa 20g. ubrzo posle mamine smrti pocela sam da zivim sa deckom, zajedno smo usli u svet droge. to je trajalo 3-4 godine kada sam odlucila da nekako izadjem iz tog pakla. posle te veze nisam uspela da ostvarim kvalitetan emotivni odnos. izasla sam iz svih trauma i problema ali sve je to sto je normalno ostavilo veliki trag na meni. posle bombardovanja sam se prvi put suocila sa strahovima da bi se to ponovilo i ovo leto, opet posle stresa (smrti drage tetke). nedefinisani strahovi, osecaj nelagodnosti, lupanje srca, znojenje... kada sam ukapirala o cemu se radi pocela sam da se borim sama sa sobom. nisam se obracala lekaru za pomoc vec sam sama sebi "prepisala" terapiju, 2.5mg bensendina ujutro i uvece, a kasnije samo ujutro. sada mi je bolje. bojim se da ce mi se ti osecaji vratiti, znam da je sve u meni i da ne treba potiskivati probleme. volela bi da porazgovaram sa nekim strucnim, da odem na neku terapiju kako bi popravila kvalitet zivota. milim vas da mi date neku preporuku/savet.

unapred zahvalna,

Sanja

Postovana Sanja,

Na osnovu vaseg mejla rekla bih da ste vitalna osoba jer ste uprkos velikim teskocama uspeli da se “odrzite na nogama”. Takodje mislim da je vrlo razumna i zrela vasa odluka da se obratite za pomoc strucnjaku.

Najbolje je da izaberete onog terapeuta koji vama licno uliva najvise poverenja.

Od drzavnih institucija mogu da preporucim Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici u Beogradu.

U privatnoj praksi ne mogu nikog poimence da preporucim jer ne poznajem dovoljno rad kolega u Beogradu, ali radi orijentacije saljem vam par adresa.

http://www.psiholoskikrugovi.com/index-srp.html

http://www.psihoterapija.net/index.php

http://www.popopovic.com (stranica se može otvoriti samo u Internet Exploreru)

Simtomi koje opisujete lice na panicni napad (ali ne mogu biti sigurna na osnovu onog sto ste napisali). U lecenju panicnog poremecaja najbolje rezultate daje kognitivno bihejvioralna terapija. Ako se odlucite za kognitivno-bihejvioralnu terapiju (a ja mislim da biste mogli najpre to da pokusate, jer je to kraca i na problem fokusirana terapija), onda je mozda najbolje da se obratite direktno udruzenju, pa da vam oni preporuce terapeuta.

http://www.eabct.com/x-serbia-acbt.html

Nadamo se da smo vam barem malo pomogli.

Srdacno vas pozdravljamo

Psihoinfo tim